Alternativna medicina

Homeopatija

ŠTA JE TO HOMEOPATIJA?

Homeopatija predstavlja efikasan i naučno zasnovan metod lečenja koji je u Republici Srbiji od 2005. godine priznat kao terapeutska medicinska metoda.Homeopatija je sistem lečenja koji se koncentriše na lečenje kompletne osobe specifičnim i blagim metodama, svojstvenim za tu osobu. Homeopatija neguje holistički (celovit) pristup pacijentu i poštuje njegovu individualnost u pripremi terapije.

Homeopatska sredstva su bezbedna – bez neželjenih efekata, mogu se primenjivati čak i kod vulnerabilne populacije (trudnice, bebe, mala deca, stari), prirodnog su porekla i uzimaju se u obliku tableta, granula, kapi ili otapanjem i stavljanjem pod jezik.

Iskustvo je pokazalo da homeopatija ima dobar terapeutski efekat kod pojave alergije, kožnih oboljenja, glavobolje, vrtoglavice, bolesti sistema za disanje i varenje, endokrinih i ginekoloških problema kao i nesanice.

RAZVOJ HOMEOPATIJE KROZ ISTORIJU

Reč “homeopatija“ je izvedena iz dve grčke reči: homoios (sličnost) i pathos (patnja). Mada svoje korene vuče, s jedne strane iz drevnih kultura, posebno Grčke, a s druge strane iz alhemije, njen nastanak čovečanstvo duguje nemačkog doktoru i filozofu Samuelu Hanemanu (1755 – 1843).
Haneman je bio i poznavalac nekoliko stranih jezika i veoma rano je počeo da se izdržava tako što je prevodio različite tekstove. Tako je jednom prilikom prevodeći materiju mediku koju je napisao profesor sa Londonskog univerziteta, Vilijam Kulen, naišao na detaljan opis dejstva kore kinina koji se koristio za lečenje malarije.

Kulen V. je lekovitost kinina objasnio njenim gorkim ukusom. Skeptičan prema ovom objašnjenju Haneman odlučuje da isproba kinin na sebi. Uzimao je kinin dva puta dnevno. Dobija simptome identične simptomima koje imaju oboljeli od malarije. Nakon što je prekinuo eksperiment, simptomi su se povukli. Nakon toga je nastavio eksperimenitsati sa drugim supstancama. Ubrzo su mu se pridružili i drugi lekari i svi su vodili precizne beleške o rezultatima i reakcijama koje su lekovi izazivli kod njih. Svi simptomi koje su doživeli sakupljeni su zajedno u jedinstevenu zbirku simptoma koje odgovaraju određenim supstancama. To je bio početak homeopatkse prakse i otkrića da se – slično leči sličnim – similia similibus curentur. Znači, supstanca koja kod zdravog čoveka može da izazove bolest/poremećaj vitalne sile, ista ta supstanca kada se pripremi na poseban način može trenutno izlečiti bolest koja se na sličan način manifestuje u telu pacijenta. Time se leči sam pacijent a ne njegova bolest. Pošto je količina sredstava korištenih u homeopatiji izuzetno mala, nema nuspojava, neočekivanih reakcija ili kontraindikacija.

Haneman je uspostavio određene principe i zakone u homeopatiji koji se nisu promenili do danas nego stalno iznova potvrđuju svoju istinitost i delotvornost. Ti principi i zakoni su sledeći:

 

  • Lečenje se može jedino odvijati u skladu sa zakonima koji vladaju u prirodi
  • Nemoguće je lečiti izvan ovih zakona
  • Bolest kao izolovani identitet ne postoji, postoje samo ljudi koji su bolesni
  • Da bi lek bio delotvoran on mora biti dinamiziran jer je i bolest po svojoj prirodi dinamična
  • U svim fazama bolesti bolesnom je potreban samo jedan lek u minimalnoj doz i sve dok se ne pronađe taj lek stanje ne može biti izlečeno
  • Zakon sličnosti (Homeopatski zakon)
  • Zakon eksperimentalnog ispitivanja ili pruvinga
  • Zakon primene jednog leka
  • Zakon pravca i smera izlečenja (Heringov zakon)
  • Doktrina mijazmi
  • Princip vitalne ili životne sile.

HOMEOPATSKI PRISTUP BOLESTI

Homeopatski zakon similia similibus curentur

Svi simptomi, od duhovnih preko mentalnih, emocionalnih i fizičkih čine totalitet simptoma, simptom-kompleks ili sindrom. Oni nisu bolest per se, već odbrana organizma koji je mobilisao snage protiv štetnog delovanja stresa, bakterija, virusa, nespecifičnog stresa (klimatske promene, ekološke katastrofe), mentalnih i emocionalnih poremećaja itd.

Simptomi ne čine oboljenje, već su pozitivne reakcije kojima organizam odgovara na stresore i pokušava da ponovo uspostavi ravnotežu ili tzv. homeostazu. Homeopata ne treba da ih uklanja, već da svojim lekovima pomaže taj odgovor organizma i omogući adaptaciju i izlečenje po gore objašnjenom principu.

Da bi se uspostavila ravnoteža organizma treba potpomagati te reakcije, a ne suprimirati ih. Lek izbora je ona supstanca koja kod zdravih ljudi izaziva specifične simptome koje ima bolesnik.
Zdravlje za homeopatu jeste stanje harmonije između delova tela i organizma kao celine i kosmosa. U zdravlju je još neobjašnjena životna ili vitalna sila (lat. vigor), koja je izražena u svakoj osobi. Davanje lekova služi da stimuliše vitalnu silu. Cilj lečenja, higijene, jeste da ukloni blokade ove energije. Nema leka koji može da izleči bolest; u najboljem slučaju, može da pomogne vitalnoj energiji da uspostavi normalnu funkciju.

Bolest za homeopatu jeste stanje disharmonije, koja uključuje: 1. dejstvo štetnog činioca, 2. osetljivost organizma osobe koja je obolela i 3. individualnost pacijenta, što utiče na različito ispoljavanje bolesti. Poslednja dva činioca predstavljaju podlogu za oboljevanje pojedine osobe.
Potiskivanje simptoma je suština alopatske medicine sa paradigmom contraria contraris – suprotno se suprotnim leči.

TERAPEUTSKI PRISTUP HOMEOPATIJE

Zakon primene jednog leka

Svaki put pacijentu treba dati samo jedan specifičan lek; onaj lek koji kod zdrave osobe izaziva najsličniji totalitet simptoma. Najteže i najznačajnije je ustanoviti tu supstancu. Osim po izuzetku, teško da postoje dve stvari koje su potpuno jednake trećoj. Konstitucionalni lekovi su oni koji kod određene grupe zdravih ljudi izazivaju istu simptomatologiju kao u bolesnika. Ovakav stav ima klasična homeopatija. Postoje škole koje primenjuju kombinaciju lekova. U okviru ovog zakona govori se o individualizaciji: svaka osoba je posebna, neponovljiva, i njenom totalitetu simptoma odgovara jedan lek. to ne znači da ćemo davati uvek isti lek, već u svakoj prilici jedan lek. Kada se odredi koja je supstanca neka osoba, može se desiti da se to s vremenom promeni. Lekovi se određuju uz pomoć repertorijuma (klasificirani simptomi koje izazivaju određeni lekovi) i materije medike (opisi dejstva svakoga leka najčešće po šemi od glave – računajući i um – pa do stopala).

Zakon primene minimalne doze (homeopatska doza) i teorija dinamizacije homeopatskog leka (potenciranje)

Pošto smo odredili pravi lek, treba ga dati u minimalnoj dozi koja će delovati. Kako su količine jako male, govorimo o razblaženjima: Dl2, C30, C200, M, 10M, LM od 1 do 10. Davanje ovakvih, infinitezimalnih doza rukovodi se Arndt-Schultzovim zakonom, koji kaže: male doze stimuliraju, srednje paralizuju, a velike ubijaju. Suprotno je dejstvo malih i velikih doza iste supstance.
Haneman je primetio da ako vrši sukusiju (udaranje rastvora 10 do 100 puta o elastično-čvrstu podlogu) između svakog razblaženja, dobija pojačano, potencirano delovanje leka. Objašnjenje koje se među homeopatama prihvata, ali naučna javnost ga još ne prihvata, jeste da ova dinamizacija nastaje povećanjem energije molekula vode na kojima je zapis koji je prenela supstanca-lek. Ovo se može pokazati elektrohomeopatskim aparatom (prinošenjem odgovarajućeg leka bolesniku poboljšava se energija na meridijanima – ovo se radi po metodu Hahnemann-Folj-Lupičov; postoji institut u Moskvi koji se bavi ovim načinom lečenja).

 

Zakon pravca i smera izlečenja(Heringov zakon)

Constantin Hering, učenik Hanemanna i njegov sledbenik, formulisao je sled izlečenja u toku homeopatskog tretmana:

Odozgo-nadole
Simptomi idu od glave ka nogama (primer simptomatologije malih boginja); primer bolova prvo u ramenu, posle u kuku, na kraju skočni zglob.

Iznutra-spolja
Mentalni, emocionalni simptomi i simptomi unutrašnjih organa se gube i pojavljuju se promene na koži, serozama (sluzokožama), nosu, ustima, crevima, vagini.

Isceljivanje ide unazad

Prvo nestaju poslednji simptomi koji su se u toku bolesti javili. Isti pravac, ali suprotan smer od pojavljivanja simptomatologije.

Od značajnijih ka vitalno manje značajnim organima

Prirodno izlečenje ide na sledeći način: mentalna depresija nestaje, javljaju se palpitacije (jako i ubrzano udaranje srca), a kada ovo nestane, javlja se osip na koži; ne treba suprimirati pojedine pojavne oblike, jer je ovo prirodni proces izlečenja.

Doktrina mijazmi

Ovo je teoretska pretpostavka (hipoteza) Hahnemanna da objasni porodično-nasledno pojavljivanje nekih simptoma i znakova. On je definisao četiri mijazme: psoru, sikozi i, sifilis. On je tako pre Mendela ustanovio uticaj nasleđa i spoljnih činilaca koji deluju pre rođenja deteta. Sada to objašnjavamo hromozomskim i mitohondrijalnim načinom nasleđivanja.

Princip vitalne ili životne sile

Živo biće se u odnosu na mrtvo telo razlikuje funkcijom, osećajima (senzacijama), svesnošću, predviđanjem događaja i sposobnošću da se zaštiti i reprodukuje. Osnov svega toga je vitalna energija, koje u zdravom organizmu ima u dovoljnoj količini i ekvilibrijumu. Normalan je tok te energije kroz organizam. Blokiranje tokova, smanjenje ili povećanje njene količine predstavlja bolest.

Homeopatski lekovi

Homeopatski lekovi se danas dobijaju iz tri carstva:

  • biljnog
  • životinjskog