Preventivna medicina

Ishrana je značajan činilac u postizanju i očuvanju dobrog zdravlja kroz čitav život. Nepravilna ishrana je ujedno i faktor rizika za nastanak brojnih hroničnih bolesti. Unos hrane bogate zasićenim masnoćama, sa visokim sadržajem miristinske i palmitinske kiseline i trans-masnim kiselinama, visok unos soli, prekomeran unos alkohola i gojaznost, kao posledica neuravnoteženog unosa i potrošnje energije, doprinose povećanju rizika.

Sa druge strane, postoji ubedljiv nivo dokaza da konzumiranje odrđenih grupa namirnica (voća, uključujući i bobičasto voće, povrća, ribe, ribljih ulja: eikosapentaenske (EPA) i dokosaheksaenske kiseline (DHA), hrane sa visokim sadržajem α-linolenske kiseline (ALA) i kalijuma, kao i nizak do umeren unos alkohola) smanjuje rizik od nastanka naročito kardiovaskularnih bolesti.

Veliki broj poremećaja zdravlja nastaje ili se pogoršava upravo kao rezultat neadekvatne ishrane.

Plan ishrane se bazira na naučnim dokazima uvrštenim u brojne vodiče dobre kliničke prakse vodećih naučnih i zdravstvenih ustanova kod nas i u svetu.

Cilj prepisane i individualno prilagođene ishrane jeste da se delovanjem na pojedine faktore rizika očuva i unapredi zdravlje (npr. poremećaji metabolizma masti, povišen krvni pritisak, lečenje gojaznosti i drugo) kao i da se smanji rizik za razvoj komplikacija koji prate osnovnu bolest (npr. komplikacija vezanih za dijabetes).

Važno je napomenuti da savetovanje u oblasti ishrane ima značajne zdravstvene koristi za širok spektar hroničnih stanja i zdravstvenih problema, kao što su bolesti srca i krvnoh sudova, dijabetes, gojaznost, insulinska rezistencija, sindrom policističnih jajnika, bolesti bubrega, jetre, maligne bolesti, različita oboljenja lokomotornog aparata (npr. personalizovana ishrana za pacijente obolele od reumatoidnog artritisa, osteoporoze), kao i ishrana osoba nakon različitih hirurških intervencija.

Pred pacijenta se postavljaju određeni ciljevi i zahtevi u pogledu ishrane i poželjnog nivoa fizičke aktivnost kako bi se ostvarile odgovarajuće zdravstvene koristi. Ukoliko lekar proceni da se raznovrsnom ishranom ne mogu nadoknaditi pojedini deficiti u ishrani i postići odgovarajući efekti preporučuje upotrebu određenih dodataka ishrani (dijetetskih suplemenata) ili lekova.

Specijalistički pregled pacijenta podrazumeva:

  • Razgovor sa pacijentom o navikama u ishrani,
  • Utvrđivanje stanja ishranjenosti koristeći standardne metode,
  • Pripremu personalizovanog plana ishrane namenjenog sledećim populacionim kategorijam stanovništva:
    • Zdravoj populaciji koja želi da unapredi svoju ishranu,
    • Gojaznima,
    • Pothranjenima,
    • Trudnicma i dojiljama,
    • Deci,
    • Sportistima,
    • Hroničnim bolesnicima koji boluju od: anemija, dijabetesa tip II, kardiovaskularnih bolesti, bubrežnih bolesti, malignih bolesti, gihta i drugih hroničnih bolesti.

 

Spisak laboratorijske analize koje je neophodno uraditi i poneti na pregled:

  • kompletna krvna slika, sedimentacija,
  • ŠUK, ukupni holesterol, HDL-holesterol, LDL-holesterol, trigliceridi,
  • CRP, gvožđe,
  • bilirubin ukupan i direktan, gama-GT, AST, ALT,
  • urea, kreatinin, mokraćna kiselina,

Poželjno je da pacijent na prvi pregled ponese i druge ranije prikupljene nalaze laboratorije i izveštaje lekara specijalista u sklopu dijagnostikovanja i tretmana osnovne bolesti od koje se leči.