Psiholog

Povezanost psihologije i medicine utemeljena je na činjenici da je predmet njihovog proučavanja čovek. Istorijski gledano,kao zasebne oblasti saznanja, psihologija i medicina nisu imale previše dodirnih tačaka. Međutim, uviđanje ograničenja „parcijalnog saznavanja i funkcionisanja“ vodilo je ka većoj interdisciplinarnoj saradnji ove dve nauke. Pojava medicinske i zdravstvene psihologije, kao posebnih grana primenjene psihologije, označila je ulazak psihologije na teren medicine. Usmeravanje pažnje savremene medicine na ulogu i doprinos koji psihološki faktori imaju u etiologiji, toku i razvoju oboljenja i unapređenja zdravlja, otvorilo je polje novih mogućnosti za delovanje psihologa unutar različitih nivoa i aspekata zdravlja kao što su: fizičko, mentalno, emocionalno i socijalno zdravlje.

Mentalno zdravlje je stanje blagostanja u kome osoba ostvaruje ili koristi svoje sposobnosti i potencijale, može da se nosi sa stresom svakodnevnog života, radi produktivno i ostvaruje doprinos društvu.Ukoliko dođe do poremećaja mentalnog zdravlja, jednu od najvažnijih uloga u rešavanju problema ima stručni pristup psihologa uz obezbeđenje anonimnog i poverljivog razgovora.

Kada kod Psihologa?

Psiholozi nisu lekari, te ne postavljaju dijagnoze i ne prepisuju lekove, već se bave psihološkim tretmanom, koji tipično uključuje:

  • Intervju sa klijentima
  • Psihološko testiranje
  • Psihološko savetovanje

Psiholog najčešće radi sa zdravim ljudima kojima je neophodna psihološka podrška u prevazilaženju životnih kriza, dilema, ili smetnji kao što su:

  • Svakodnevni (hronični) ili iznenadni (akutni) stres
  • Problemi sa samopouzdanjem
  • Problemi u komunikaciji
  • Ljubavni problemi (raskid veze/razvod, strah od vezivanja, ljubomora, itd.)
  • Teškoće vezane za odrastanje (problemi u učenju, ispitna trema, poremećaji u ponašanju, itd.)
  • Anksioznost.

Svi mi se tokom života suočavamo sa teškim situacijama. Dok u većini slučajeva možemo da se izborimo sa stresom, tugom, brigom, i drugim jakim emocijama, neke životne izazove ne možemo i ne treba da rešavamo sami.

Psiholog ne može da vas „pročita“ niti da vam da gotova rešenja, ali može da vam pomogne da:

  • Sagledate uzroke svojih problema
  • Jasnije sagledate situaciju u kojoj se nalazite
  • Promenite disfunkcionalne obrasce mišljenja i ponašanja
  • Naučite da se nosite sa stresnim situacijama

Svaka životna kriza je šansa za napredak. A traženje psihološke pomoći pokazuje koliko ste hrabri i usmereni na lični razvoj.